Lajoš Vermeš (1860-1945) je pokrenuo 1880. godine prvu palićku olimpijadu, 16 godina pre no što je francuski baron Pjer de Kuberten u Atini zvanično obnovio Olimpijske igre. Iako je bio bogati veleposednik, širenje bogatstva i upravljanje posedima Vermeša nisu mnogo privlačili.
Umesto toga odlazi u Peštu na studije medicine, gde je učio na grčkom i latinskom jeziku. Tu je i zavoleo tekovine antičke kulture i usvojio izraz „u zdravom telu, zdrav duh“, koja mu je bila vodilja čitavog života.
Oduševljen sportom, po povratku iz Pešte, sa samo 20 godina sa braćom Belom i Nandorom u Subotici osniva Subotičko gimnastičko društvo i atletski klub Ahilej.
Ideja o Palićkoj olimpijadi rodila se 1876. godine, kada je Vermeš otišao u Napulj, sa namerom da sa kipa Mironovog Diskobolosa (Bacača diska) uzme meru diska i napravi isti takav sportski rekvizit.
Želja da oživi ovu antičku disciplinu, otvorila je novo, možda i najvažnije poglavlje u njegovom životu. Sve što je imao Vermeš je počeo da ulaže u svoj san o Palićkoj olimpijadi. On se i ostvario 26. avgusta 1880. godine. Tog vrelog letnjeg dana, na prvom takmičenju sportisti su se nadmetali u tri sportske discipline: rvanju, skoku u dalj i bacanju kugle.
Za potrebe prvih Palićkih sportskih igara, kako im je bio zvaničan naziv, Vermeš je osposobio, ni manje, ni više, nego svoj voćnjak. Neodstupajući od svog stava da sport mora biti dostupan svima, ovaj svestrani sportista – plivač, atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista, radio je i na popularizaciji sporta. S tim ciljem 1900. godine odlazi u Beograd, prestonicu Kraljevine Srbije, i pobeđuje u trci na 1.025 metara.
Medalju mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović, koji se toliko oduševio Vermešovom namerom da populariše sport u Srbiji, da ga je postavio za dvorskog majstora i učitelja mačevanja. Baklju Palićke olimpijade zauvek je ugasio Prvi svetski rat.
