Опис
На прекретници XИX и XX века узаврела дешавања у Европи на пољима уметности, науке и живота стигла су преко Будимпеште и до Суботице – које су се тада налазиле у истој држави. То је био период мира и економског напретка када је Суботица била у пуном градитељском замаху. Промене које су стигле из Европе полако су се увукле и у архитектуру Суботице али су се даље развијале у два правца, у две струје. Док се једна струја окреће европским центрима као што су Минхен, Беч, Париз и Лондон, друга доминантнија се окреће националној, мађарској варијанти сецесије. Мада је европска бројнија, мађарска варијанта са тек неколико примера, али изузетних по локацији, величини и намени доминира градом и доприноси да Суботица понесе назив града сецесије. То су, наравно, Градска кућа, Синагога, Рајхлова палата, банке.
Авангардни мађарски уметници, по угледу на своје европске колеге, сматрали су да индустријски развој води уништењу свега лепог те да уметност треба увести у свакодневни живот ослањајући се на народно градитељство и традицију и примену локалних материјала. Трагајући за националним особеностима, изучавајући народно стваралаштво и народно градитељство, мађарска варијанта сецесије је створила карактеристичан и препознатљив архитектонски језик. Поред свих умећа, способности, сазнања и путовања локалних архитеката, тек је ангажовање аутора из Будимпеште или других градова донело дух велеграда и нова струјања у архитектури Суботице. Овде треба споменути тандем Марцела Комора и Дежеа Јакаба, Ференца Рајхла, браћу Ваго, Пала Вадаша али и локалне архитекте који су то прихватили као што су Титус Мачковиц или Маћаш Шалга.
Велика жеља Суботичана и велико надахнуће градитеља, уметника и занатлија који су подигли бројне сецесијске грађевине створили су дела, у Суботици и на оближњем Палићу, која су и након једног века подједнако лепа, атрактивна и интригантна.
Ат тхе турн оф тхе 19тх анд 20тх центуриес, тхе турбулент девелопментс ин Еуропе ин тхе фиелдс оф арт, сциенце, анд лифе реацхед Суботица виа Будапест—ботх оф wхицх wере тхен парт оф тхе саме стате. Тхис wас а период оф пеаце анд ецономиц прогресс wхен Суботица wас ин итс фулл арцхитецтурал моментум. Тхе цхангес арривинг фром Еуропе градуаллy сеепед инто Суботица'с арцхитецтуре бут девелопед ин тwо дистинцт дирецтионс. Wхиле оне цуррент лоокед тоwард Еуропеан центерс суцх ас Муницх, Виенна, Парис, анд Лондон, тхе отхер, море доминант оне, турнед тоwард тхе натионал, Хунгариан версион оф Арт Ноувеау (Сецессион). Алтхоугх тхе Еуропеан стyле ис море нумероус, тхе Хунгариан вариант—wитх онлy а феw еxамплес, yет еxцептионал ин тхеир лоцатион, сизе, анд пурпосе—доминатес тхе цитy анд цонтрибутес то Суботица беаринг тхе титле оф тхе Цитy оф Сецессион. Тхесе инцлуде, оф цоурсе, тхе Цитy Халл, тхе Сyнагогуе, тхе Раицхле Палаце, анд тхе банкс.
Авант-гарде Хунгариан артистс, фоллоwинг тхе еxампле оф тхеир Еуропеан цоллеагуес, белиевед тхат индустриал девелопмент лед то тхе деструцтион оф алл тхингс беаутифул анд тхат арт схоулд бе интродуцед инто еверyдаy лифе бy релyинг он фолк арцхитецтуре, традитион, анд тхе усе оф лоцал материалс. Ин сеарцх оф натионал идентитy, бy студyинг фолк цреативитy анд традитионал буилдинг метходс, тхе Хунгариан вариант оф Сецессион цреатед а цхарацтеристиц анд рецогнизабле арцхитецтурал лангуаге. Деспите алл тхе скиллс, абилитиес, кноwледге, анд травелс оф лоцал арцхитецтс, ит wас тхе енгагемент оф аутхорс фром Будапест анд отхер цитиес тхат броугхт тхе цосмополитан спирит анд неw трендс то Суботица'с арцхитецтуре. Ментион схоулд бе маде оф тхе дуо Марцелл Комор анд Дезсő Јакаб, Ференц Раицхле, тхе Вáгó бротхерс, Пáл Вадáсз, ас wелл ас лоцал арцхитецтс wхо ембрацед тхесе трендс, суцх ас Титус Мачковић ор Мáтyáс Салга.
Тхе греат десире оф тхе пеопле оф Суботица анд тхе имменсе инспиратион оф тхе буилдерс, артистс, анд црафтсмен wхо ерецтед нумероус Сецессионист буилдингс цреатед wоркс ин Суботица анд неарбy Палић тхат, евен а центурy латер, ремаин еqуаллy беаутифул, аттрацтиве, анд интригуинг.
А XИX. éс XX. сзáзад фордулóјáн Еурóпáбан аз мűвéсзет, а тудомáнy éс аз éлет терüлетéн зајлó форронгó есемéнyек Будапестен кересзтüл Сзабадкáра ис ељутоттак – амелyек аккор угyанаббан аз áлламбан хелyезкедтек ел. Ез а бéке éс газдасáги феллендüлéс идőсзака волт, амикор Сзабадка тељес éпíтéси лендüлетбен волт. Аз Еурóпáбóл éркезő вáлтозáсок лассан аз éпíтéсзетбе ис бесзивáрогтак Сзабадкáн, де кéт ирáнyбан, кéт áрамлатбан фејлőдтек товáбб. Мíг аз егyик áрамлат аз олyан еурóпаи кöзпонток фелé фордулт, минт Мüнцхен, Бéцс, Пáризс éс Лондон, аддиг а мáсик, доминáнсабб ирáнy а немзети, магyар сзецессзиó фелé ориентáлóдотт. Бáр аз еурóпаи ирáнyзат волт сзáмсзерűен ерőсебб, а магyар вáлтозат – нéхáнy, де кивéтелес елхелyезкедéсű, мéретű éс ренделтетéсű пéлдáвал – уралта а вáрост, éс хоззáјáрулт аххоз, хогy Сзабадка а сзецессзиó вáросакéнт вáлт исмерттé. Езек термéсзетесен а Вáросхáза, а Зсинагóга, а Раицхле-палота éс а банкок.
Аз авантгáрд магyар мűвéсзек еурóпаи коллéгáик пéлдáјáт кöветве úгy вéлтéк, хогy аз ипари фејлőдéс минден сзéп пусзтулáсáхоз везет, езéрт а мűвéсзетет бе келл винни а минденнапи éлетбе, тáмасзкодва а нéпи éпíтéсзетре éс хагyомáнyокра, валаминт а хелyи анyагок хасзнáлатáра. А немзети сајáтоссáгокат кересве, а нéпмűвéсзетет éс а нéпи éпíтéсзетет танулмáнyозва а магyар сзецессзиó јеллегзетес éс кöннyен фелисмерхетő éпíтéсзети нyелвет хозотт лéтре. Минден хелyи éпíтéсз тудáса, кéпессéге, исмерете éс утазáса меллетт цсак а Будапестрőл вагy мáс вáросокбóл éркезő сзерзőк бевонáса хозта ел а нагyвáросиас сзеллемет éс аз úј áрамлатокат Сзабадка éпíтéсзетéбе. Итт éрдемес мегемлíтени а Комор Марцелл éс Јакаб Дезсő алкотта кеттőст, Раицхле Ференцет, а Вáгó тествéрекет, Вадáсз Пáлт, валаминт а хелyи éпíтéсзекет ис, акик езт елфогадтáк, минт пéлдáул Мáцсковицс Титусз вагy Сáлга Мáтyáс.
А сзабадкаиак нагy вáгyа éс аз éпíтéсзек, мűвéсзек éс местерек хаталмас ихлететтсéге, акик сзáмос сзецессзиóс éпüлетет емелтек, олyан алкотáсокат хозотт лéтре Сзабадкáн éс а кöзели Палицсон, амелyек егy éвсзáзад елтелтéвел ис угyанолyан сзéпек, вонзóак éс изгалмасак.