Палата Леовић представља једну од најважнијих раних градских палата Суботице и сматра се прелазним примером од историцизма ка сецесији, што јој даје посебан значај у развоју архитектуре града.

Изграђена је 1893. године за Симеона Леовића, краљевског јавног бележника, по пројекту Едена Лехнера и Ђуле Партоша, архитеката који ће касније постати кључна имена европске сецесије.

У обликовању фасаде препознаје се нови приступ за то време – мирне равне зидне површине од опеке, ритам удвојених прозора и једноставнији израз који најављује одмак од тада доминантне историцистичке архитектуре. Зграда је првобитно имала четири стана за изнајмљивање, два у приземљу и два на спрату, са пратећим просторијама које су одговарале стандарду грађанског становања тог периода.

Данас Палата Леовић сведочи о почетку модернизације градске архитектуре Суботице и представља важну станицу за разумевање њеног урбаног и културног развоја.