Катедрала Свете Терезије Авилске, позната и као „Велика црква“, једно је од најзначајнијих сакралних здања Суботице и духовни симбол града. Посвећена је заштитници Суботице, светој Терезији Авилској, чији се лик налази и на градском грбу.

Изграђена је у периоду од око 1773. до 1797. године, у духу касног барока и раног класицизма, према плановима архитекте Франца Кауфмана из Пеште. Својим монументалним димензијама – приближно 61 метар дубине, 26 метара ширине и звоником високим 64 метра – доминира градским центром и представља један од најпрепознатљивијих објеката Суботице.

Унутрашњост катедрале красе вредна уметничка дела. Већи део слика израдио је почетком 19. века пештански сликар Јожеф Шефт, док су зидне композиције настале крајем 19. века, укључујући радове Каспера Шлајбнера, што унутрашњости даје богат и слојевит уметнички карактер.

Катедрала је 1973. године проглашена за заштићено културно добро, а већ наредне године добила је и титулу мање базилике. Данас представља један од најважнијих споменика сакралне архитектуре у региону и неизоставну тачку сваког сусрета са Суботицом.